Versatile Blogger Award

Budim se ja jutros kad ono standardno zilion i po notifikacija, poruka, sms-ova, menšna (ne hvalim se, no se žalim) i tako negde međ javom i med snom ugledah nominaciju za ‘Versatile blogger award’ od moj drage žene sa Toofnica bloga.

Kuku meni, pa ja nisam ušla na moj blog nekih par stotina svemirskih godina, da l se sećam šifre, pa uloguj se u pet drugih wordpresova prvo i konačno uđoh da ispišem koji redak, jer red je (hvala Kristina! <3)

Kažu pravila:

  • Bilo bi lepo da se zahvalite osobi koja vas je nominovala i da podelite link ka njenom blogu, ako ste dobili više nominacija zahvalite svima pojedinačno, naravno!

done!

  • Sledeći korak je da nominujte do 15 blogera ili blogerki koji koriste “Word Press” platformu i obavestite ih o nominaciji. Broj nominacija može biti i manji od 15, ali ne veći od toga, a važno je reći da jezik na kome je pisan blog nije bitan pošto je takmičenje globalnog karaktera,

Evo to ide odmah u nastavku (ako uspem da prepoznam ove ‘napredne’ teme gde se ne vidi odma’ da je blog na wp-u, ipak ja ne znam baš puno o internetovima)

  • Zatim treba da napišete sedam stvari o sebi, kako bi posetioci vašeg bloga saznali više o vama,

U numerologiji sam sedmica – Slučajnost? Ne bih rekla!

  • Poslednji korak je da u postu ili na blogu objavite pravila igre i sliku nagrade.

Znači evo:

vba

A što se nominacija tiče – Dalje ide, dalje ide:

Mislim da mi Dabetić i Nale nisu na wp-u, ali svakako posetite i njih jer su jako dobri i ja ih ovako jako volem ❤

7 stvari o #ĐeVamNensi:

  1. Najveće dostignuće – ima svoj hešteg 😉
  2. Volela bi da ima manje godina, kila i posla
  3. A isto tako bi volela da ima više vremena, para i znanja
  4. Živi od interneta od 2010. (9 godina manje od Kize namyg)
  5. Lokal-patriota (Bežanijska Kosa u <3), bistrilac stanja u društvu i kritičar savremenog, pasionirani ljubitelj kempa i generalno nemač pojma za prirodne nauke i tajm menadžment
  6. Zaljubljenik u hranu, piće, provod i neke ljude
  7. Životni plan – da živi sadržajno do balčaka

I eto vam. Brzinski štono rekoše naši stari – on the top of my mind – stoga, vi koje pratim i volim, a niste na listi – ne zamerite štogod, a i ove mane što ne spomenuh u ovih 7 stvari ‘o meni’ isto da mi se ne ljute, biće vala prilike, neće wordpress d’umre sutra.

Veliki poyy od mene i srećni vam uskršnji praznici!

Foto: Saša Mihajlović

Versatile Blogger Award

Žika

Umro je Žika Isus.

Javili mi juče. Kažu umro je u bolnici nakon što su mu odsekli noge. Ili samo jednu. Nisu sigurni. Kažu, posećivali su ga malo ljudi iz crkvenog hora. I to je to.

Žika je bio beskućnik, blago poremećene svesti. Živeo je na klupama i ćoškovima Bežanijske Kose, najčešće u okolini crkve. Imao je dugu bradu stoga takav i nadimak. I voleo je da pije Merak.

Jednom su ga vodili da ga ošišaju i srede ogromnu bradu. I odjednom postade potpuno drugačiji, naočiti čovek.

Voleo je da priča o Srašnom sudu i Bogu. Kad bi se mangupi šalili sa njim i dobacivali, smejao bi se kao dete jer ih je voleo. Nosio je sličicu Svetog Jovana, za koga mi je rekao da je to njegova slava jednom prilikom u Uno grilu.

Pričao je sam sa sobom koještarije. Kad bi ga neko priupitao nešto racionalno, odgovarao bi još racionalnije. Bio je iskreno zahvalan za male stvari.

Kažu da je imao stan negde na Voždovcu, ali mu je oduzet zbog neuračunljivoti. Ne zna se da l je nekad negde imao porodicu.

Voleo je da se obesno kikoće dok viče da su sve žene đavolja bića. Voleo je da priča sa ljudima.

Pre mesec dana gangrena mu je zahvatila nogu. Nije dao da ga odvedu u bolnicu. Želeo je da ostane u blizini Hrama Svetog Vasilija. Posle nekog trenutka ipak su morali da ga hospitalizuju.

I juče je umro.

Ne znam ko će mu doći na grob niti kakva je procedura kad su ovakvi slučajevi u pitanju. Ne znam mu ni pravo ime i prezime. Ne znam ni da li su mu poslednji dani bili makar malo lakši uzimajući u obzir da je konačno bio na toplom i da je imao kuvane obroke. Redovno.

Ne znam da l mu je nedostajao Merak. Ili Bežanija.

Znam samo da će ostati sećanje na našeg Žiku. Iako je bio lud. I iako je smrdeo. I iako je bio beskućnik. Mnogi slični njemu neće imati takav luksuz.

Žiko, neka ti je laka crna zemlja, nadam se da će ti biti lakše na nekom boljem mestu.

‘Šta je život nego izgovor za smrt i smrt nego beg od života.’

777555

Fotografije: gemmaschiebefineart.files.wordpress.com , privatna arhiva

Žika

Slušajući Lukasa

Mrzim te!
Mrzim što nisam onakva kakva želim da budem.
I što sam malo više neozbiljna.
I što nisam ovo, a ni ono.
I još više što jesam ovo i ono.
I što me ovo-ono čini srećnom.
A ne bi trebalo.
I što me ono ne tangira, ama baš ič.
A red je da me malo tangira.
I što me brinu sitnice.
I što ne razumem život po pe-es-u.
Mrzim što me teraš da živim u trenutku.
I što mi petogodišnji plan ne znači ništa.
I što imam te glupe emocije.
Koje su realno glupe. I nikom nisu dobra donele.
Mrzim što mogu mnogo više.
A ne radim mnogo više.
Mrzim što znam da mogu više.
I što znam da me mrzi.
I što sam u isto vreme u dvadesetim i četdresetim.
I mrzim što volim što sam trinaestogodišnja devojčica koja skuplja simpatije k’o sličice i četrdesetdvogodišnja gospođa koja radi k’o na traci u državnoj službi.
I mrzim što nije psihijatar obavezan na svakih šest meseci.
I što je radni dan mnogo više od 8 sati.
I što sad nije leto.
I što ne pada sneg.
Mrzim što je Zvoganj onaj užasno prehipsterisani momak, a ne ono što sam očekivala da će biti.
I što ljudi glasaju za Staniju u Farmi.
I što su fejk.
I kad koristim tuđice, a imamo fala Bogu, toliko pametnih reči.
Mrzim što su ukinuli DM SAT na kablovskoj, a Happy i dalje ima nacionalnu frekvenciju.
I ljude koji n.e. z.a.k.l.a.p.a.j.u. o politici
I sebične
I malograđane
Mrzim razgovor pro forme.
I reč netvrking.
I mrzim te što mrzim mnogo toga.
A realno stvarno nema potrebe.
Jer nikog više ništa ne interesuje. Pa ni mržnja.
Tako da te molim da mi dozvoliš da u 2016. zaboravim na stvari koje me nerviraju.
Jer se živci neće sami obnoviti
:razgovor sa tim malim crnim vragom što je u mene ušao:

Slušajući Lukasa

Nensi Temišvar edišn

Na spisku zemalja u kojima sam boravila, od juče mogu da upišem i – Rumuniju.
Mama je izrazila želju da poseti Temišvar, pa smo odlučile da prevalimo tih sitnih 170km i provedemo dan u ovom simpatičnom gradiću.

image

Imale smo sreću, pa smo ubole dan kad praznuju Svetog Nikolu. Naime, Rumuni su pravoslavci, ali su prešli na Gregorijanski kalendar, pa slave ranije. I ceo praznični momenat im počinje već od prvog decembra kad slave Dan državnosti ili ujedinjenja ili oslobođenja.

image

Na centralnim gradskim trgovima je prava fešta. Najviše prodaju džidža-bidže – štapiće sa vunicama, bobicama, pšenicom… što pretpostavljam da ima neko simbolično značenje poput venčića i zvončića kod nas na Lazarevu subotu. Onda, tu je brdo štandova (onih drvenih kućica k’o kod nas u Knezu pred praznike) gde prodaju kuvano baš baš jako vino, onda one mađarske uvijene slatkiše tzv. kürtőskalács (ne mogu da izgovorim, pa Bog), pa magnetiće, neke silne šubare diskutabilne modne estetike, pa tradicionalne suvenire i svaštajošnešto.

image

Rumunska valuta (iako su u EU) je lej. To su neke šarene plastične parice koje dobijate u menjačnicama po fiksnom kursu od 4,44 leja za jedan evro.

Arhitektura je prava vojvođanska, sa uplivima nekih drugih stilova kao npr. jedna specifična art deko zgrada, onda jedva malo otomanskih elemenata i dosta fasada koje je Čaušesku na ovaj ili onaj način dotakao. Inače, Temišvar je konkurisao za titulu ‘evropske prestonice kulture’ tamo neke dve’iljadedvadeset i neke, pa je dobio kintu za utezanje, pa je raskopan više nego Jadranska magistrala u jeku sezone.image

Gradski prevoz im je p r e s l a d a k. Tramvaji, autobusi i trolejbusi su svi u tonu, ljubičanstveno bežkasti. Izgledaju onako malo spljošteno i buckasto kao iz crtaća, bukvalno sam oduševljena.

Ide neko brdo dece po gradu sa natpisima ‘free hugs’, tako da me izgrliše Rumuni samo tako. Srbijo, jealous much? 🙂

image

Julijus Mol iliti Pakao Na Zemlji. Znači, četiri TC Ušća spojena sa ne baš pametnim prolazima i hodnicima. Što se tiče cena, to je otprilike to, ne znam što se diže fama kad nema baš neke velike razlike. Ona razlika koju sam ja videla je postojanje Starbucks-a i trećeg sprata sa bukvalno pedeset različitih restorana brze hrane a.k.a. raja za izjelice. Između tajlandske, kineske haos hrane, grčko-turskih girosa (ok, i to je haos hrana), nekih rumunskih menzi, sušija, nudli, Subway-a (ništa spec btw), KFC-a (nema Meka?!), milion vrsta pasti i pica, krofni, sladoleda, stoji i naš srpski roštilj sa sve faširanim, bečkim i karađorđevim šniclama. Ispred šoping centra je cela Koka-Kolina postavka novogodišnjeg PR-a sa sve kamionom, Deda Mrazom i još svačim nečim. Deca ciče i vrište, a ni odrasli nisu baš daleko.

image

U Temišvaru postoje tri Srpske pravoslavne crkve iako je sve manje Srba u tom regionu (oko 20ak hiljada). Razlika u unutrašnjosti crkava je što postoje ona mesta za klečanje, što kod nas nije slučaj. I centralno mesto u gradu je ta katedrala (isto pravoslavna i ne mogaše da mi objasne kako sad katedrala a pravoslavna, al’ dobro) za koju su dobili odobrenje da menjaju strane sveta koje odgovaraju ulazu i oltaru kod pravoslavaca jer ne odgovara trgu preko puta, pa po tome vuku na islam. I imaju okićenu jelku unutra. A Rumuni, jbg.

image

TEMIŠVAR IMA STOPU NEZAPOSLENOSTI OD ČITAVIH 4%. Pustiću malo da obradite ovu informaciju.

Dakle, standard im je relativno nizak, prosek plata između 300-400 evra, ali ako dobiju otkaz u 12:00, do 17:00 su već našli novi posao. I tih 4% dajem glavu da rade, samo na crno. Horor!

Rumunke u ovom gradu baš vode računa o cipelama. Ono, baš puno. Sve cipele su im uglačane, cakum-pakum i deluju nove. Nemam pojma zašto mi je to zapalo za oko, ali eto.

Muški Rumuni… pa recimo i najblaže rečeno, slepo prate modne trendove bez obzira na građu i konstituciju. Cirkus Kolorado. Moglo bi se reći da čak pospešuju onu našu osnovnu predrasudu o njima. Hehe.

imageI na kraju, granični prelaz. Znači, bez njega bi se putovalo ni cela dva sata, a sa njim četiri, pet kako kad. Bukvalno sam poludela, kao da izlazim i ulazim u neku ozbiljnu zemlju, a ne u sačuvaj-i-sakloni Rumuniju. Tuga da te uhvati.

Sve u svemu, Temišvar je kul grad, treba ga videti. Temišvarci dosta polažu u kulturu (obavezno izdvajanje 15% iz budžeta ?!) i duh ljudi je vrlo specifičan i vedar. S druge strane, Rumuna ima 19 miliona što je malo više miliona Rumuna nego što bi svet trebalo da poseduje, pa u skladu sa tim, valja ih videti, upoznati, naučiti neke cake sa gorivom i šibicarenjem.

Šalu na stranu, stvarno je sve super. Temišvar sigurno treba da posetite. A ne treba vam mnogo vremena, a ni para za to. I vratićete se sa lepim uspomenama, novim informacijama i sa bar pet novih fora za Rumune.

Nensi Temišvar edišn

Apsolutno wwvolim

W1Manje više, ovdašnje konferencije služe da se uvek isti ljudi okupe, odvedu na ekskurziju i da tamo čestitaju jedni drugima na bogznakakvom poslovnom uspehu. Wwvršac nije jedna od tih.

Ovo mi je bila druga konferencija u ovom banatskom gradu i opet mi je bila fenomenalna. Brdo novih ljudi sa novim idejama, pričama i drugačijim pogledom na svet. Pozitivna atmosfera koja te zaokupi prosto ne dozvoljava da primetiš nedostatke ukoliko uopšte postoje. Iskrene ljudske priče o poslu, gledištu na situaciju i kako se izboriti sa problemima daju vam neki novi polet da kažete sami sebi ‘hoću i ja!’

Uvek odem kući sa nekim novim razmišljanjima, a ona su ove godine sledeća:

  • Budi preduzetnik zato što imaš ludačku ideju koja te pokreće i u koju veruješ 200% – ne traži ideju zato što želiš da postaneš preduzetnik
  • Ne postoje izgovori u online eri. Ako nešto nisi uradio, to je zato što se plašiš/nedosledan si/kolebljiv/nedovoljno si zagrejao stolicu… a ne zato što nešto ne može
  • Uticaj u ‘zajednici’ ne znači uspeh u poslu. Nauči da primetiš prave primere dobre prakse u odnosu na lični marketing bez pokrića
  • Svakom daj šansu i sve uzimaj sa rezervom
  • Netvrkuj, ali pliz nemoj to da činiš kao jehovin svedok. Budi pozitivan, otvoren i svestan kvaliteta u odnosu na kvantitet
  • Drž’ se ljudi koji ti ispričaju svoj fejl. Od njih možeš mnogo da naučiš.
  • Učestvuj i uči od svih. Bilo online, bilo offline.

W2

Znam gde ću biti naredne godine u ovo vreme. Hvala Ćosi i ekipi što služe kao inspiracija!

Ljubav za Wwvršac ❤

Fotografija Ivan Ćosić

Apsolutno wwvolim

Jesen u mom sokaku

Nekako smo samo upali u ovo novo (ne)vreme. Iz dva i po meseca paklenih temperatura budimo se ufačlani jorganom, kašljuckamo, kijamo, macurski se slojevito oblačimo i nismo bogznakako raspoloženi. Ma koliko pričali o važnosti i lepoti promena, mi ih u stvari ne želimo. A pogotovo one na koje ni na koji način ne možemo da utičemo. Promena godišnjeg doba je jedna od tih.

Jesen1

Ipak, postoji pregršt novih stvari koje možete upravo sada (odmah sada odmah) da uradite, priuštite sebi, oplemenite običan jesenji dan. Ovo je moj izbor iliti Top Fall Favourites (ili je to samo za fešn, nemam pojma, nije ni bitno).

1. Probudite se ili uspavajte uz Sinatrinu septembarsku pesmu ili Koltrejnovu jesenju serenadu. Mada nikad ne možete pogrešiti ni sa Balaševićem.

2. Krenite da vežbate odmah! Da vas ne pita maj gde vam je bio septembar. Na stranu to što ćete dobiti energije kako biste se borili sa sezonskom letargijom, izgledaćete lepše, a raspoloženje će vam biti bolje. Izbor je ogroman, džogirajte, uplatite fitnes ili teretanu, krenite na jogu i insistirajte na tom pozdravu Suncu, pa ma koliko ono tvrdoglavo bilo.

3. Pročitajte Tokinovog ‘Najnormalnijeg čoveka na svetu’. Ili ‘Celestinsko proročanstvo’. Najbolje obe.

Jesen24. Napravite zimnicu. Nemoj da kupujete. Ili uzimate od babe. Izdvojte jedan dan za odlazak na Kvantaš i spremanje, na primer, ajvara. Dogovorite se sa drugaricom, jačom/lepšom polovinom, mamom, sestrom, komšinicom i podelite troškove i tegle na kraju. Zajedničke aktivnosti jačaju veze između ljudi, a rad vas sprečava da buljite u rijalitije ili telefone i plus na kraju krajeva dobijate domaći delikates na koji ćete biti ponosni.

5. Kišna i hladna popodneva začinite odlaskom u pozorište ili bioskop. Pozorište Boško Buha (u Vuku) ima na primer 19. oktobra urnebesnu predstavu sa (neverovali ili da) Andrijom Milošević – ’39 stepenika’, inače adaptaciju Hičkokovog filma. Pogledajte i najnoviji domaći film ‘Pored mene’ koji će vas zabezeknuti/oduševiti/vratiti u srednju školu i naterati da mislite o svetloj budućnosti srpskog filma.

6. Isplanirajte ultramegagigakul doček Nove. Koliko puta ste se smejali kad su vas u oktobru pitali gde ćete za doček? Koliko puta ste odlučili u minut do dvanaest? Sad možete da na’vatate ekipu, prikupite kintu i zapalite negde gde do sada nikad niste bili. Dočeci na ulicama evropskih gradova su svake godine veoma popularni (izvor grupovina.rs). Ove godine su svakako top destinacije Atina i Barselona prvenstveno zbog umerenih temperatura, ali otkrovenje je Bukurešt koji predstavlja egzotiku, jer, budimo realni, ko je ikad bio ili zna bilo koga ko je bio u prestonici Rumunije?

Jesen3

7. Posadite ruže u žardinjeri ili bašti i kupite jednu dunju. Eto, čisto da imate.

8. Iskopajte generacijama nasleđivani vuneni džemper za nedeljna popodneva. Ili kupite novu knjigu od Zorannah, možda tamo piše više o džemperima.

9. Aprgrejdujte se, minglujte, netvrkujte i primenjujte ostale biznis i lajfstajl glagole negde gde ćete naučiti nešto novo u lepom okruženju uz pozitivne entuzijaste na primer na koferenciji u Vršcu (30-31.10. wwvrsac.rs).

10. Probajte ove nove fejs beleške. Čisto jer eto.

11. Idite na selo. Uvek. Nezavisno od godišnjeg doba.

12. Recite nekom da ga simpatišete/gotivite/volite. Svaki dan.

Jesen u mom sokaku

Rajski vikend u Banji

Banja1Obradovši me putovanjem za dvoje, Turistička organizacija Srbije me je zajedno sa Debelim, sad za vikend poslala u Vrnjačku Banju. I ma koliko puta bila u ovom simpatičnom gradiću, uvek će me iznova osvajati.

Nešto preko tri sata klackanja iz Beograda, bilo kojim pravcem da krenete ne prođe teško. Šareni se pored puta ranojesenja priroda, pa je i milina gledati. Vreme je bilo više-manje korektno, međutim večeri su bile hladne. Banja2S druge strane, cene zagrevajućih napitaka su zadovoljavajuće tako da se hladnoća časkom zaboravi.

Smešteni smo bili u vili Raj, koja se s pravom naziva tako. Natpis ‘Kafana sa konačištem’ ne odaje utisak onoga šta vas čeka. Prostrane sobe, sa cakum-pakum kupatilima i terasom. Sprave za vežbanje. Sauna. Dva spoljna bazena. Jedan sa barom, a drugi za decu. Praktično voćnjak ispred same kuće. Restoran sa kuhinjom iz koje stižu domaćinska jela u još više domaćinskim porcijama. Kažu da je preko leta ludilo od gostiju. Vreme se blago promenilo, pa ih više nema toliko.

Okolina je ispunjena prirodom i vlada sveopšti mir. Ispred vile je šuma. Iza vikendice. Spavaš k’o car. Udišeš onaj dobri vazduh. Još plus internet im radi k’o švajcarac.

Banja3Izjutra sam prvi put u životu imala časove joge. Sve zajedno sa Debelim. ‘Ladno ujutru, još mora’ da se izuješ da budeš potpuno bos jer se samo tako nešto dešava oko energije, prirode i ostalo. Debeli se proglasio gvozdenom šipkom kada je reč o razgibanosti, ali sve u svemu, nismo loše prošli. Stvarno, probudiš se vrteći u krug onaj pozdrav Suncu, krv brže prostruji, a kad završiš imaš osećaj da si uradio nešto stvarno dobro za sebe. Naša, sticajem okolnosti instruktorka, Banja4Branka nam je vrlo jasno pokazala blagodeti ovih vežbi, tako da je svima koji su u Banji od srca preporučujem.

Turistički info centar Banje vikendom radi do 13, dok taj neki zamak Belomarković koji je pretvoren u muzej do 15 časova. Nismo stigli ni na jedno ni na drugo mesto. Nole bio igrao u petak do kasno, pa dok se s jogom nismo dogovorili izjutra, pa povratili snagu opasnim doručkom u vili, kad smo stigli do centra, a ono katanac. I to ne na Mostu ljubavi, gde smo pokušali da pronađemo gde smo se proletos zakatančili, nego u Info centru. No dobro, momak iz TO Banje nas je uputio, pa smo sami prošetali do Japanskog vrta, Banja7gore-dole uz i niz rečicu, po kafanama i parkovima.

Svaki put me iznova fascinira momenat da u centru koji obuhvata recimo dva kilometra, nema saobraćaja. Idu malo biciklisti i onaj vozić sa nasmejanim bakama i dekama, al to vam je sve. Gore na vrhu šetališta, ljudi na izvoru pune flaše sa vodom. Ako ste meštanin dobijate dva litra. Sve preko se naplaćuje 10 (slovima deset) dinara po litru. Kažu ovi straiji turisti da voda malčice smrducka, ali je veoma blagotvorna. Verovali smo im na reč.

Uveče je bilo vrlo živo u gradu. Banja5Centralne dve kafane su zaposeli zaposleni Srbijašuma, pa su ređali muzičke želje od krajiških, preko četničkih, pa do ovih suptilnijih od Muslimovića i Turkovića. Restoran, mislim da se zove Sloboda, bio je krcat. Prosek godina – 65. Normalno, odmah smo tamo zauzeli strateško mesto, naručivali po dve ture odjednom jer svuda u Banji ide jedan konobar na pedesetak gostiju, ja igrala malo moravac, šta ću i vraćali se skoro džabe taksijem gajbi. Potpuno bespotrebno, jer nam je smeštaj bio do deset minuta laganog hoda. Međutim, vožnja izađe oko 130 dindži taksijem, Banja8pa ko velim kad je bal…

U nedelju smo posle bogatog i slatkog i slanog doručka i domaće rakijice simpatičnog deke, gosta vile iz Vršca, kroz šumu pohitali ka autobusu koji nas je preko Trstenika, Kruševca, Ćićevca i Paraćina doterao do Beograda na vreme za Eurobasket.

Hvala još jednom Marku i Nebojši i ostatku ekipe iz Turističke organizacije Srbije što su me naterali da pobegnem u prirodu na kratko i ljudima iz Vile Raj na divnom gostoprimstvu.

A šarmantnoj Banji hvala što ume da uvuče mir pod kožu i što te tera da hodaš po zelenilu (btw kazna za gaženje trave je 2.000 samo da znate).Banja6

I Debelom što nije puno hrkao, što je stojički trpeo moje pevanje ‘Samo tako, samo tako, to srce želi’, što se nije mnogo drao od sreće što je Zvezda dobila na derbiju i što je vežb’o jogu 🙂

Iskoristite i vi ove vremenski blage vikende, pa pravac neko divno mestašce kojih ima bezbroj u #MySerbia

Rajski vikend u Banji