Šta je novobeogradski?

Mesto gde se kapija čudno zove Geneks, a predsednik opštine ima zlatnu medalju sa prvenstva sveta. Široki bulevari i trenerke koje ne služe za treniranje. Nepregledni beton oblikuje sve živo počevši od vrcavih lepršavih tinejdžerki, preko sredovečnih blago namrštenih muškaraca, pa do prpošnih pekinezera. Kockaste zemljane površine koje nose na leđima veliku težinu sivih stambenih zgrada. Iako susedne, dve ovakve površine samim prelaskom ulice oslikavaju različite svetove. Potreba da se bude drugačiji od onih tamo od preko, pa su ovde ljuljaške, klupice i bandere ofarbane u crveno-belo, a tamo je crvena pocrnela.

Probijajuće zelenilo se svakog proleća meškolji i omekšava pejzaž, a i ljude. Na 11. aprilu se povećava broj trkača i vežbača. Prvi topliji dani iznedre more biciklista, porodica sa novopridošlom dečicom, šetača sa ljubimcima i brze poput munje roleraše koji hitaju duž Save, pa tamo sve do Galovice. Drveće napupi i vazduhom se prostre onaj titrajući pozitivni nemir koji sprečava letargiju i dosadu.

Leto se ogleda u vodi. Ada Ciganlija, Međica, Lido kao svojevrsno trojstvo stecišta života u letnjim mesecima. I staro i mlado izmili napolje da okrene lice Suncu i provetri glavu od ustajale čamotinje. Goce Delčeva, ili poznatije Dolina gladnih, dupke je puna u bilo koje doba dana ili noći. Pred zoru, prelepe i doterane novobeogradske devojke strpljivo čekaju rolovani šiš. Neke druge u istom trenutku uzimaju broj za palačinku sa Nutelom, plazmom i bananom ispred Pinokia. Jutro sa svojim čavrljavim vrapcima je na dohvat ruke.

Košava zna da bude nezgodna kada stigne čoveka u kasno popodne bilo da se nalazi u garaži, prolazu, negde na ćošku ili ulazu. Jesen stepenasto širi svoju prevlast dok mladi koriste još koju prijatnu noć navršavajuće splavarske sezone. Nisu i ne nameravaju da se opredele samo za jednu vrstu muzike. Danas su na modernim narodnjacima, sutra se spremaju za veče devedesetih, a prekosutra preko čokanjčića pevuše tamburaške evergrin hitove na Dunavu. Elektronsku muziku donosi vikend.

MatoriZima ih stigne nespremne. Slavlja i praznici ih izbace iz kuća. Jedni obiđu krug oko Piramide, drugi se cenjkaju kod Kineza, treći lutaju dupke punim novim tržnim centrima. Vikendima se ide na pijace, a kad ustreba neki deo alata i na Buvljak. Noćima kada pada sneg pogled je nestvaran. Sve je tiho, čak i kada prolaze vozila. Širina i težina tog pogleda čini čoveka pametnijim i svesnijim.

Ipak, tokom cele godine, Novi Beograd zna da bude negostoljubiv i pomalo jeziv pridošlicama. Beogradski Harlem. To je samo zato što je ovde rodno mesto Odbrambenom mehanizmu. Koncept gradnje ‘što više za što kraće vreme’ nije omogućio posetiocu da na prvi pogled uvidi tu količinu lepote i duha. Nakon nekoliko sivih i grubih slojeva može se doći do lepote kakve malo gde ima na svetu. Samo ako se ima vremena i hoće. Ona se ne ogleda u znamenjima, spomenicima i reljefu. Ona je u novobeograđanima.

Koji, uzgred, mogu da završe šta god treba.

Advertisements
Šta je novobeogradski?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s