O proleću

Zemlja je gola, natopljena kišom i ne izgleda lepo. Blatnjava sa svim tim rupama, stapa se sa sivim krajolikom. U parku nedaleko odatle, usamljene ljuljaške njišu tih dana samo vetar. Mestimično zelene klupe sa mestimično oguljenom farbom deluju hladno i nepristupačno. Vlaga je načela drvo. Drvo se prepustilo vlazi.

Sivi kaputi. Po neki crni, a po neki braon. Tamno braon. Cipele sa debelim đonovima. Šalovi, pašmine, ešarpe, marame. I prolaznici koji beže od tog negostoljubivog hladnog dana. Parking. Sivi automobili. Sivi asfalt. Sivo nebo. Sive zgrade. I sivo-crno-braon prolaznici. Snuždeni i lenji. Sa identičnim licima. Sa licima sa natmurenim obrvama, stisnutim ispucalim usnama i suvkastom kožom posivelom od veštačkog svetla.

Kupuju agrume. Domaće voće i povrće izgleda nacrtano i plastično. Unapred spakovana šargarepa uz koren peršuna ne obećava i ne odobrovoljava kuvarice. Ponuda se smanjila. Šljašteći omoti i instant mešavine iskreno deprimiraju. Ipak, neugledna sivkasta cvekla održava nadu. Unosi malo boje u svakodnevnicu. Unosi šaku zdravlja.

O proleću IISlika preuzeta sa lisakimmorley.com

Vrapci su se ućutali. Mrzovoljno ćiuknu po koji put i brišućim letom odu negde da ih niko ne nađe. Fale zvukovi prirode. Preovlađuju zvuci kotrljajućih mašina na točkovima. Sivo nosi zvuk motora sa sobom. Zimzeleno drveće stoji usamljeno uz svoje listopadne usnule komšije. Semenje ispod površine vlažne zemlje nagriza trulež. Noću kada napregnemo uvo možemo čuti jecajuće semenčice nečega što je moglo biti razdragana trešnja, nadmena ruža ili blagi bagrem.

Noć je olakšanje. Uporni mesec i tvrdoglave zvezdice nesebično sijaju. Ceo sivi asfaltni i mrtvi svet gleda na gore. Ceo svet moli za smrt ili za buđenje. Zvezde trepere šaljući poruke. Zvezde znaju. Svet, međutim, ne zna. Jeca i umire do prve jutarnje sive beline. Novi je dan.

Radnici gradskog zelenila prave jednak razmak između iskopanih rupa za drveće kraj puta. Neki dan će doći da posade mladice.

Nehajno držeći jednu ruku na središnjem delu stomaka, mlada blistava žena prolazi pored blatnjavih rupa. Vedrim očima zamišlja svoju neumitnu budućnost u tom veselom parku. Tada će mehanički zvukovi ustupiti mesto gugutanju. Ona zna i smeje se.

Po neki put se na rafovima promoli neka veza blatnjavih kvrgavih rotkvica. Svaki put se veza blatnjavih kvrgavih rotkvica proda odmah po izlaganju.

Plavičasta ptica svija gnezdo na boru. Nestašni joj vrapci drečući kradu grančice. Po koja travka stidljivo probija zemlju. Oslobođenim plućima udahnuvši, trešnja postaje razdragana, ruža nadmena, a bagrem blag.

Uveče je hladno, ali miriše. Uveče je sivo, ali oči začikavaju ti sitni zeleni obrisi. Uveče zvezde trepere, ali joj Zemlja treperući uzvraća. Uveče se se zimske misli odnose u podrum. Uveče eksplodira Život.

Advertisements
O proleću

Jedno mišljenje na „O proleću

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s