O borama

O borama 01Bilo jednom jedno malo dete. Živelo je u skromnom domu sa nekim dobrim, nasmejanim ljudima. Svaki dan je trčkaralo u dvorištu, valjalo se po travi, smejalo i dobroćudno negodovalo kad bi zemlja poderala nežnu kožu na kolencima.  Jelo je sveže voće i povrće. Slatkiše kad majka napravi neku dobru pitu ili sutlijaš sa cimetom. Slušalo je ptičice ujutru kako preleću iznad krovova, leti je bacalo oblutke u obližnji potok, sankalo po snegu u zimu, a večerima slušalo tišinu.

Jednog jutra se probudilo u drugoj kući. Moderno uređenoj. Sa ljudima koji su ličili na njegove roditelje, ali ne baš sasvim isti. Imali su drugačiju odeću. Brzo su se kretali i imali usiljene osmehe i bore od mrštenja na čelu. Nisu mnogo pričali, ali se nešto nelagodno protezalo vazduhom.

Nije bilo detetovog dvorišta. Nebo je moglo da vidi samo kroz uvek zatvoreni prozor. Vrapci se nisu naslućivali. Pahulje su bile sitnije, a ono nije moglo da ih dotakne. Većinu vremena je provodilo samo sa bezbroj plastičnih, svetlucavih, šarenih igračaka. Igračke koje nisu prijale malim šakama. Igračke koje su ostajale nemo u ćoškovima sa širom otvorenim naslikanim očima i na prvi pogled velikodušnim zubatim osmesima.

Pružalo je ručice ka velikim ljudima. Oni su u pauzama između dva telefonska razgovora donosili još igračaka. Po neki put ga uzimali u ruke pored lakovanih brendiranih ženskih tašni ili glomaznih torbi za laptop. Po neki put uveče pred spavanje mu brzo čitali bajke o deci sa svojim dvorištem.

Onda je dete odraslo. Postalo je čovek sa torbom za laptop. Čovek koji je zaboravio potok i ptičice. Čovek koji je živeo u pauzi između dva telefonska razgovora. Moderno je uredio svoj stan i odabrao modernu suprugu sa tek blagim borama od mrštenja na čelu.

O borama 02Jeo je gotova jela u dobrim velegradskim restoranima. Njegov kosmopolitski život je od slatkiša dopuštao smo veštačke zaslađivače za espreso kafu. Ujutru je kroz zvukove saobraćaja slušao isključivo alarm. Na letovanja je išao avionom da bi škljockajući modernim telefonom sa odličnom kamerom beležio utiske kako bi ih sumirao kad se vrati. Zimi je odlazio na skijanje i trošio novac na opremu po poslednjoj modi. Večerima bi mu glava umorno padala na anatomski jastuk, ali dugo nije uspevao da zaspi.

Jednog jutra se probudio u drugoj kući. Skromnoj, sa mirisima kuvanja iz kuhinje. Sa ženom koja je tek ličila na njegovu sopstvenu, ali ne baš sasvim ista. Imala je prostu odeću i mirisala na sebe i doručak. Linije na čelu su nestale bez traga, dok su bore smejalice blistale na nasmejanom licu.

(Slike preuzete sa www.boredpanda.com)

Advertisements
O borama

2 mišljenja na „O borama

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s