Par nepar

Nekada se naširoko i nadugačko prepričavao taj famozni prvi poljubac pred kamerama u Velikom bratu 2007. godine. Danas su seks, masturbacija, striptiz, razne go-go varijante svakodnevica. Apocalypse - Family PortraitMuzička televizija globalnih razmera za mlade MTV nas je već upoznala sa američkim i britanskim raskalašnim devojkama i momcima i njihovim seksualnim preferencijama. Japanci organizuju karaoke dok se nad pevačima obavlja ‘ručni rad’. Nindža ratnici su so 2009. Bar da su ubacili kao glavnu nagradu kinki opštenje sa Lindzi Lohan i Paris Hilton sa sve psićem.

I tako dođosmo do Parova. Eno ih, sede na Retenziji i zgražavaju široke narodne mase. Internet umire za njima. Klikovi se broje, pare se vrte. par2Reklame samo pucaju. Sponzori stoje u redovima. A marionete od učesnika dobijaju utisak da je to do njih. Pa su važni. Popularni. Porašće im ulična cena kad izađu. Gazde klubova će da ture koju zelenu novčanicu više u dekolte. Ostaviće konačno tu provinciju iza sebe i postati poznati, viđeni, slavni u velegradu.

Al taj velegrad ima pamćenje kao zlatna ribica. Doći će neke eksplicitnije, izblajhanije devojke još sumanutijeg umetničkog imena sa još tvrđim naglaskom. Doći će izvajaniji, istetoviraniji balkanski adonisi. Doći će još stariji matorci sa još manjim iskustvom u civilizovanom društvu. Doći će devijantne ličnosti svih polova i doba. A sponzori, televizije, internet i narod će da viču ‘Još! Dajte nam još!’

par3A onda će jedan roditelj, kad vidi da mu se dete ponaša u skladu sa ‘modernim’ ponašanjem koje je videlo na televiziji, da uzme bejzbolku i da olupa nekome glavu. I onda ćemo da razmislimo da l je cenzura baš toliko loša.

Pain, anger, hate, fear, chaos, darkness, evil, hell. The gates are open…

(Slike preuzete sa www.wpgallery.comwww.wallpaperup.com i mag.splashnology.com)

Advertisements
Par nepar

O sitnicama koje proleće znače

Dođe nekad jedan od onih dana. Kad ništa nije kako treba. Kad je kosa neumoljiva. Kad su obični zadaci troduplo teži. Kad se plače uz Koka-kolinu reklamu. Kad je sve nekako tužno.

Sve zeleni i cveta unaokolo. Ljudi su nakupili energije, pa je ispoljavaju na razne načine. Trči se, šeta, jurca tamo-vamo. Priroda se ubrzava, a sa njom i deca. A sa njima i roditelji. A sa njima i prolaznici. A sa njima opet priroda. Lepo je kad je vreme lepo.

I onda, odjednom, osetimo da se ne uklapamo u celokupnu proslavu proleća. Ne priča nam se i ne hoda. Ne razumemo sav taj entuzijazam. A i kako da budemo raspoloženi uz toliko briga?

Medicinski ili ne, fenomen zvani ‘prolećna depresija’ je čest vesnik najlepršavijeg godišnjeg doba. Ljudi koji se osećaju umorno, dodatno su isfrustrirani poletom ostalih, što može da dovede do lošeg viđenja sopstvene ličnosti.

Proleće

(Slika preuzeta sa musicestan.net)

Ako ste jedni od tih, bitno je da racionalno sagledate situaciju. I da preduzmete nešto.

  • Ishranom i fizičkom aktivnošću možete obnoviti i uvećati životnu energiju. Napravite čorbicu od blitve koja je inače jako povoljna. Rotkvice kao salata i grupni kardio treninzi nikad nisu na odmet.
  • Okružite se pozitivcima, ma koliko vas u nekom trenutku nervirali. Osmeh i vedrina su prelazni.
  • Napravite prolećnu listu želja&zadataka. Novogodišnje odluke su u redu, ali je proleće pravo vreme da se uhvatite u koštac sa većinom njih. Krenite sa skidanjem tog viška kilograma, počnite da štedite za Pariz i upišite kurs stranog jezika. Turski više nije u modi, samo da znate.
  • Slušajte veselu muziku. Nema tog dana koga Uptown funk od Mark Ronsona ne može da uveseli.
  • Učinite nešto lepo za nekoga. Ima jedan divan čikica u prolazu kod Ušća što prodaje s proleća zelenkade. Kupite jedan struk i poklonite mami, drugarici, baki. Mali gest koji čini troje ljudi srećnijim.
  • Provedite koji sat pored reke, a voda i Sunce će učiniti svoje. Pozovite tog nekog koga dugo niste videli, a s kime je uvek bilo zabavno. Počastite se palačinkama na Keopsu. Gledajte labudove izjutra u Zemunu. Smejte se novoj ženskoj modi na Adi.
  • Odbite nešto ako vam se ne radi. Kažite nekome da ga cenite. Kažite i da volite. To što se brinu o vama. To što čine vaše dane lepšim. To što vas upotpunjuju. Nek vam proleće bude povod.
  • Iskoristite svaki bogovetni dan. Naterajte se da izađete napolje. Život će vas već odvesti u nekom dobrom pravcu.
  • Preuzmite inicijativu. Napišite nešto. Osećaćete se bolje i prolećna depresija će početi da bledi.

Ovo je proleće vašeg života. Život se dešava. Uključite se.

O sitnicama koje proleće znače

O klikerima

Zatrovani smo. Sa svih strana. Odozgo, odozdo, katodno, virtuelno. Noću se naše telo po neki put i izbori, pa sanjamo osmehe, prirodu, druženje, strasti. A onda osvane dan i sa prvim treptajem i udahom jutarnjeg vazduha opet uđe, obuhvati nas. Pa se mrštimo. Negodujemo. Izražavamo bes na svakom koraku. Zatrovani smo.

Toliko je mržnje svuda oko nas. Kivni smo što loše živimo. Vrtimo se u krugu nezadovoljstva i čekamo da nam neko drugi reši problem i otarasi nas tenzije. Nemamo para. A naučeni da želimo još. Nemamo volje. Ionako smo suviše mali i omatoreli da nešto menjamo. Nemamo energije. Oko nas ljudi – energetske crne rupe, koji nas iscrpljuju i truju negativnim. Nemamo ništa.

Devastirani smo. Cinični. Tužni. Mislimo da sve znamo, pa stoga odustajemo i pre nego što počnemo bilo šta. Otrovan razum nam govori da sami ništa ne možemo promeniti. A iskustvo da nikome ne možemo da verujemo. Pa životarimo. Hranimo taj virus jer smo se isuviše uljuljkali u čamotinju. Retkim pozitivcima se smejemo, kolutamo očima i govorimo iza leđa. Glupi i nerealni, ružičaste naočare im srasle sa glavom.

Vaskoliko kukamo i strastveno saosećamo sa zemljacima koji su na ivici egzistencije. Još više saosećamo sa nekim dalekim, a trenutno modernim nacijama kada ih zadesi nešto loše. Puni smo digitalnih reči saučešća i empatije. A onda opsujemo ciganina na semaforu što hoće da nam prebriše šoferku. Ionako radi za nekog, ko mu jebe mater. Ne dajemo dobrovoljno krv. Ko zna kome je posle prodaju lopovi iz Zavoda. I malko se plašimo igle, al to je manje bitno. Ne javljamo se babama i dedama kad nas zovu. Stvarno više ne možemo da slušamo penzionersku kuknjavu oko lekova. Gledamo da podmećemo noge svima kad god stignemo. Jebi ga, i nama su. Što drugi da budu bolji od nas?

I onda se mislim – Zajebi sve ovo – ipak ću da ostanem večno dete. Imaću sto godina, al ću da budem matori klinja koga će drugi sažaljevati. Misliće da me je obuzela senilnost i glupost. Naivnost. A ja ću da sedim u prašini, u blatnjavim cipelama, sa punim džepom klikera, osmeha zakovanog na izboranom licu. Očiju uprtih u plavo nebo. I čekaću vas. I ako jedno jedino matoro dete izvadi svog staklenca i dođe da se igramo, ja ću biti zadovoljna. Meni dovoljno. A svet nek propadne i nije neka šteta…

Klikeraši
(Slike preuzete sa jeyjoo.com i pixgood.com)

O klikerima

O prvom aprilu

Iskren smeh iz dubine duše ne može ništa da zameni. Kao kad prepričavam mami kako neko sa tvitera ne zna da skine torent, a ona crče od smeha jer se i ona jadna ubi učeći te nove tehnologije i razume te vaskolike muke u potpunosti.

Kad svira Marko gitaru, pa ga pratim polako glasom iz bureta. Pa on pogađa dublje tonove, pa ja umrem da izvučem te famozne donje lage. Pa prasnemo u smeh sve dok nam se uši ne zacrvene.

Kad čitam ingeniozne tvitove, predivno zamišljene ironične tekstove ili jednostavno gledam tra-la-la sitkome. Čendlera i New Girl i Always Sunny in Philadelphia i Rejmonda.

Miroslav je jednom rekao da treba uvek da se smejemo, a znamo da Miroslav nikad ne greši. Osim kad su reklame za Alfa plam u pitanju.

JaZato se smejte što više. Ne skrivajte osmeh i ne stidite se. Kada ste već pročitali taj vic u autobusu, šta vas briga ko će da vas pogleda kada prasnete u smeh. I šalite se na tuđ račun. I ne zaboravite na svoj. Smejte se koliko vam glas i vazduh dopuštaju. Nađite nekoga s kime ćete se smejati na najobičnije stvari. I ne puštajte ga. Nasmejte se tu i tamo i kad vam je teško. Zamislite neki vaš stari problem i kako je sad mali, a kako se tad činio velikim. I to će vam barem na tren izmamiti pomeranje uglova usana na gore. Smejte se sebi kakvi ste bili pre par godinina. Smejte se zajedno sa vašom decom. Dečiji smeh je lek za sve boljke, samo što to još naučnici nisu stigli da ustanove. Smejte se k’o ludi na brašno. Lupajte k’o Maksim po diviziji da se drugi smeju k’o ludi na brašno. Momci znaju da je umetnost zavođenja i zasmejavanja žena odavno poznata i priznata veština. Što rekoše naši stari ‘ko ženu može da nasmeje, može je navesti na bilo šta’, a s druge strane kažu i ‘kad se žena smeje, novčanik plače’. Ipak, to je sada druga tema o kojoj više možete naučiti iz opusa Ž. Samardžića.

Jednoj potpuno nebitnoj tviter osobi na profilu piše – Don’t take life so seriously. It’s not like you’re going to get out alive – Tako da iskopajte sa hard diska onaj folder ‘smešni klipovi’ i udrite brigu na veselje.

Aprilililili – sve je sranje!

P.S. Poslednji redak je u službi nasmejavanja čitalaca. Ako se niste nasmejali, obavezno se javite svom lekaru ili farmaceutu.

XOXO

O prvom aprilu