Toliko

Na prvi pogled se ništa pozitivno ne dešava. Hronika je prva na listama, skandali sa milionima klikova, ružne reči, devijantnost. Svi snuždeni i zgureni. Mračni. I sivi uprkos svemu.

A napolju je toliko lepo.

Toliko događanja u slavu života. Toliko malih štandova sa inspirativnim proizvodima inspirativnih ljudi. Toliko muzike. Violina u Knezu, harmonika u Podzemnom. Toliko basa iz zvučnika klubova. I trube.

Toliko je dece koja u bojama leta sa igračkama ili bez njih trčkaraju i smeju se. Toliko je penzionera na Kalemegdanu i u parkovima koji strogo, ali živahnim očima prate protivničke poteze nad šahovskom tablom. Toliko maslačaka. I nijansi zelene na pijacama. I nijansi neba. I nijansi karmina gradskih šmizli.

Toliko(Slika preuzeta sa www.photosjunction.com)

Toliko je poziva na učenje. Toliko motivišućih ljudi spremnih da prenesu svoje znanje. Toliko kontakata. Toliko mogućnosti. Toliko interneta. Toliko slučajnih prilika.

Toliko prelepe prirode. Toliko je labudova na Zemunskom i kučića svih veličina i vrsta na Savskom keju. Toliko je zvezda noću uz toliko mladih ruku isprepletanih prstiju i toliko drvenih klupica. Toliko je semenki i piva. Toliko je ukradenih pogleda. Toliko prvih poljubaca.

Toliko je lepo videti svoje. I upoznati tuđe. Toliko je lepo putovati. Otići na Avalu, Palić ili Belu Crkvu. Toliko je kamenčića i prašnjavih puteva. Toliko znakova, toliko zaobilaznica. I polja. I drveća. I novog mladog voća. I vrabaca.

Toliko je mnogo svega. I sve je na dohvat ruke.

Advertisements
Toliko