Vole deca festivale – Lovefest i Guča 2015.

15h četvrtak – nalazim se sa saputnicima, a to su Debeli i dve devojke koje su me našle preko Blablacar.rs i krećemo putem Vrnjačke Banje. Autoput do Mladenovca, pa na Topolu, pa na Kragujevac. U Topoli neko odozgo izruči lavor vode na nas. Posle smo hteli da mremo od žege, al nas ‘Ladi dadi kuliranje na plaži’ iz zvučnika vratilo u život. Dalje put za Kraljevo, pa posle Vitanovice skretanje na put za Trstenik, pa Banja. Ovi putevi koji nisu magistralni su sasvim zadovoljavajući, nema gužve i lepša je priroda. Voziš bre ko čovek. A ne ko manijak u pikapu na Ibarskoj ili Turčin iz Švabije na autoputu.

LG08Prelazimo prugu, hipsteri sa druge strane izašli iz nekih kola. Nama trešti Đani ‘Sam sam dok te ljubi drugi neko’. Bradonje neodobravajuće odmahuju glavom.

U Banji ludilo. Brda ljudi, gužva haos. Svakog petog znamo. Dolazimo do štanda gde se preuzimaju narukvice. Redurda na delu gde su vip i pres propusnice. Na kupovini samo nekolicina ljudi.

Organizatori užurbani, umorni, ali nasmejani. Posetioci najrazličitiji ljudi na kugli zemaljskoj. Šeširići, tetovaže, frizure, sumanute boje kose, pirsinzi, rančevi, beskonačnost onih platnenih patikica što smo nosili za fizičko u školama. I ona odurnost od plastičnih, gumenih, rategljivih za oko vrata stvari, edition 1994. I indercut. Razume se.

LG09

Rano je još pa odlazimo za Kraljevo gde smo bili smešteni. Šetalište, kafići i urbanost Keja kod Ibra me oduševljavaju. Inače je grad kao takav izuzetno lep, konstatujem sa blagim iznenađenjem.

Oko 23h odlazimo u Banju, opet. Nađemo ti mi, bogznakako, parking, izlazimo iz kola kad ono trešti ‘Na stolu ostavi mi cvet’. Lukas. Ne kapiram. Objašnjavaju mi da on ima nastup negde u gradu. Tokom trajanja Lovefesta? Paaa ok, šta ja znam…

LG10Kako se krećemo na gore sve je više ‘raspoloženih’ ljudi. Sad je već ogromna gužva na štandovima za ulaznice. Ulični prodavci se načičkali okolo, prodaju pivo, žestinu i energetska pića. Cene skroz korektne. I prodaju na tone onih malih posudica za mehuriće od sapunice. Ne znam šta bih vam rekla za to.

Krenemo da uđemo u sam prostor festivala, al se vratimo jer je gomila ljudi u stanju baš baš promenjene svesti. Reko’, bolje mi da popijemo još koju napolju, pa ćemo se valjda lakše izboriti.

LG01Ulazimo konačno unutra. Mravinjak. Tri bine, kod jedne neko jezerce sa labudovima koji se jadni zabili u ćošak, valjda im glasno. Nema prašine. Zadovoljna sam. Odlazimo na main stage što bi reko’ naš prost narod jer je tamo najbolje zezanje. Leti dron odozgo, skackaju festivalisti u ritmu prodornog zvuka koji pušta ovaj sa bine. Lajtšou je veri mač kul, nerviram se što ne uspevam da slikam vatru koja izlazi s vremena na vreme iz konstrukcije bine. Momci su skoro svi poskidali majice, odrvratnost level milijardu kad te neko pipne onom znojavom kožom što smrdi na eksere. Svi piju Voda Vodu. Jbg ne treba im alkohol. Ovi na štandovima sa pićem imaju posećenost ko u lokalnom dragstoru u 11 izjutra nekim radnim danom. Ne mogu da se po’vatam sa onim tokenima, nikako mi nije jasno što bre lepo ne uzeše model Beer festa. Al ajde. LG02Skakućem i ja, lepo je, nije da nije, masa ljudi, svi srećni, ne ulazim u to zbog (od) čega. Stvarno velelepno izgleda i izgleda sveCki, a naše i strašno je kul što imamo jedan takav festival. U jednom trenutku htedoh do toaleta, jelte, jer sam totalno altruistički skoro sama pravila posao ovim ljudima što prodaju pivce, al ne lezi vraže. Ceo red ToiToi-a je bio u strava-u-ulici-brestova stanju da sam morala da ipak pokušam negde napolju. E sad, ne možeš da izađeš, pa da se vratiš, pa sam ja tako cupkala još malo, a već je i bilo kasno, pa smo rešili da se pozdravimo sa ‘širimo ljubav’ ekipom i da zapalimo.

Napravili žurku u kolima u povratku nazad, neka Ceca, pa Bombe devedesetih bili u pitanju, pa na počinak u Kraljevo.

Sutradan pokupili prnje i opet u Banju. Došli tviteraši, pa da se ispozdravljamo kako dolikuje. Popodne krenuli na put Kraljevo – Čačak – Milanovac. Gledali malo u zeleno, pa rano legli jer je sledovao još jedan ludilo dan.

IMG_20150808_130136U subotu ujutru smo se sa prvim zracima Sunca probudili i mi. Dobro, ne baš sa prvim, al sa nekim malo posle tih prvih. Pintle pokupili, naturili naočare i šajkaču i pravac autobuska u Milanovcu. ‘Vataj prvi bus do Čačka, pa tamo ‘vataj goru verziju Krstić prevoza do Guče. Stižemo ti mi oko podneva u žurku koja tradicionalno traje pet do sedam dana bez prestanka. Pakao na Zemlji, upekla zvezda, vrve ljudi, opet goli do pojasa, nose zastave, šajkače, perike, limenke ‘ladnog piva i gurmanske pljeke sa svim prilozima. Malo mi izgleda manje ljudi nego protekle godine, al ajde, tek je rano. Stani na jednom mestu, popij pivo, pa na drugom, pa snimi ludake kako se kupaju u reci, pa obiđi ove gore na obronku brda što kampuju da l su živi, pa popij još neko pivo i đuskaj kad god čuješ Vrtlog.

LG11

Dođe tu polako i vreme ručku, ne mogu više da gledam one silne prasiće na ražnju, pa ti odemo mi u Broćića avliju, inače jedan od najbolje opremljenih restorana u celom mestu. Tamo pij ladno pivo i slušaj minimum tri trubačka orkestra kako se nadglašavaju. Svadbarski kupus je absolute must have za letnju sezonu Guča 2015. I za sve pre nje. I za sve posle nje. Za vjek i vjekov.

LG04Ta količina kupusa koja se sprema u zemljanim posudama, a oko kojih je vatra, garantuje savršenstvo. Ustvari šta god se pravi u velikim količinama zna da bude bolje nego ono drugo. Tipa sarma za slavu. Ili vojnički pasulj (to ne znam da potvrdim, al mi rekli ljudi). Posle tih par piva i ono malo rakije što smo ujutru uzeli da isperemo oči, kupus dođe kao melem. Mas’an, prepun krtine i uz proju. Di ćeš lepše?

Krenemo malo da prošetamo, sad već došlo mnogo novih ljudi, vitlaju barjacima, idu cik cak, slikaju se sa zmijama što im 500 dindži naplaćuje lik sa majicom ‘Radimo na crno, trošimo na belo’, sa Đodom iz ‘Selo gori, a baba se češlja’, što im Đoda naplaćuje 100 kinti i piju. Normalno. Inače, Đoda je razradio posao, prošle godine ga videsmo na karnevalu u Vrnjakoj banji, a sad u Guči. Možda ga vidite na Birfači ovih dana hehe. LG05Debeli posle uz’o da se slika sa nekim političarima što idu sa obezbeđenjem, pa zaseli sa nekim klincima iz Australije što nikad nisu bili ovde jer su se rodili posle preselenja roditelja, al im to ne smeta da budu prepaljeni nacionalisti, pa završili kod Jelenovog štanda u centru, gde se inače i svake godine sve završava. Tamo je već ludilo na vrhuncu, sedi nas dvadesetoro zajedno, puštaju Rastu Kavasaki, pa Belu ciganku (normalno), pa igraj na ulici, pa teraj neko dete sa saksofonom (?!) da svira, pa stavljaj klovnovske perike, menjaj se naočarima, penji se na krkače i briši kući. U neko (ne)doba krenemo ti mi putem Milanovca opet, ja se zaledila, neće niko da vozi, svi puni.
Privalimo se tu nekako ljudima koji su zvali taksi, on nas bacio do Čačka, a tamo je već bilo lakše za do Milanovca.

Ustali smo  u 11. Jeli. Seli malo da odmorimo. Ustali u 18.

LG07Beskonačno HVALA:
– Bivšem kolegi Ivanu iz Clubbing.rs zbog koga sam prvi put posetila Lovefest i odlično se provela
– Advokatu za autorska prava i uz to velikom caru od čoveka koji se bavi promovisanjem Guča festivala na mrežama, Draganu, koji nas je sproveo i ugostio onako svetski, al na šumadinski način
– Cimeru od Debelog iz studentskih mitrovačkih dana – Žikici, koji nam je ustupio gajbu sa najlepšim pogledom na Kraljevo
– Saši što mi je poslao najkulju sliku Lovefestovog fiće i moje malenkosti
– Našem komšiji radovcu što nam je sredio prevoz od Banje do Kraljeva u sred noći
– Mojoj babi jer je na vreme sagradila vikendicu kod Milanovca, pa mogu da odmaram svake godine pre i posle Guče (i da parkiram kola na sigurnom mestu)
– I Debelom jer je uvek idealno društvo. A i zna kad treba od kuće da ponese dobru šljivu.

Vole deca festivale – Lovefest i Guča 2015.