Rajski vikend u Banji

Banja1Obradovši me putovanjem za dvoje, Turistička organizacija Srbije me je zajedno sa Debelim, sad za vikend poslala u Vrnjačku Banju. I ma koliko puta bila u ovom simpatičnom gradiću, uvek će me iznova osvajati.

Nešto preko tri sata klackanja iz Beograda, bilo kojim pravcem da krenete ne prođe teško. Šareni se pored puta ranojesenja priroda, pa je i milina gledati. Vreme je bilo više-manje korektno, međutim večeri su bile hladne. Banja2S druge strane, cene zagrevajućih napitaka su zadovoljavajuće tako da se hladnoća časkom zaboravi.

Smešteni smo bili u vili Raj, koja se s pravom naziva tako. Natpis ‘Kafana sa konačištem’ ne odaje utisak onoga šta vas čeka. Prostrane sobe, sa cakum-pakum kupatilima i terasom. Sprave za vežbanje. Sauna. Dva spoljna bazena. Jedan sa barom, a drugi za decu. Praktično voćnjak ispred same kuće. Restoran sa kuhinjom iz koje stižu domaćinska jela u još više domaćinskim porcijama. Kažu da je preko leta ludilo od gostiju. Vreme se blago promenilo, pa ih više nema toliko.

Okolina je ispunjena prirodom i vlada sveopšti mir. Ispred vile je šuma. Iza vikendice. Spavaš k’o car. Udišeš onaj dobri vazduh. Još plus internet im radi k’o švajcarac.

Banja3Izjutra sam prvi put u životu imala časove joge. Sve zajedno sa Debelim. ‘Ladno ujutru, još mora’ da se izuješ da budeš potpuno bos jer se samo tako nešto dešava oko energije, prirode i ostalo. Debeli se proglasio gvozdenom šipkom kada je reč o razgibanosti, ali sve u svemu, nismo loše prošli. Stvarno, probudiš se vrteći u krug onaj pozdrav Suncu, krv brže prostruji, a kad završiš imaš osećaj da si uradio nešto stvarno dobro za sebe. Naša, sticajem okolnosti instruktorka, Banja4Branka nam je vrlo jasno pokazala blagodeti ovih vežbi, tako da je svima koji su u Banji od srca preporučujem.

Turistički info centar Banje vikendom radi do 13, dok taj neki zamak Belomarković koji je pretvoren u muzej do 15 časova. Nismo stigli ni na jedno ni na drugo mesto. Nole bio igrao u petak do kasno, pa dok se s jogom nismo dogovorili izjutra, pa povratili snagu opasnim doručkom u vili, kad smo stigli do centra, a ono katanac. I to ne na Mostu ljubavi, gde smo pokušali da pronađemo gde smo se proletos zakatančili, nego u Info centru. No dobro, momak iz TO Banje nas je uputio, pa smo sami prošetali do Japanskog vrta, Banja7gore-dole uz i niz rečicu, po kafanama i parkovima.

Svaki put me iznova fascinira momenat da u centru koji obuhvata recimo dva kilometra, nema saobraćaja. Idu malo biciklisti i onaj vozić sa nasmejanim bakama i dekama, al to vam je sve. Gore na vrhu šetališta, ljudi na izvoru pune flaše sa vodom. Ako ste meštanin dobijate dva litra. Sve preko se naplaćuje 10 (slovima deset) dinara po litru. Kažu ovi straiji turisti da voda malčice smrducka, ali je veoma blagotvorna. Verovali smo im na reč.

Uveče je bilo vrlo živo u gradu. Banja5Centralne dve kafane su zaposeli zaposleni Srbijašuma, pa su ređali muzičke želje od krajiških, preko četničkih, pa do ovih suptilnijih od Muslimovića i Turkovića. Restoran, mislim da se zove Sloboda, bio je krcat. Prosek godina – 65. Normalno, odmah smo tamo zauzeli strateško mesto, naručivali po dve ture odjednom jer svuda u Banji ide jedan konobar na pedesetak gostiju, ja igrala malo moravac, šta ću i vraćali se skoro džabe taksijem gajbi. Potpuno bespotrebno, jer nam je smeštaj bio do deset minuta laganog hoda. Međutim, vožnja izađe oko 130 dindži taksijem, Banja8pa ko velim kad je bal…

U nedelju smo posle bogatog i slatkog i slanog doručka i domaće rakijice simpatičnog deke, gosta vile iz Vršca, kroz šumu pohitali ka autobusu koji nas je preko Trstenika, Kruševca, Ćićevca i Paraćina doterao do Beograda na vreme za Eurobasket.

Hvala još jednom Marku i Nebojši i ostatku ekipe iz Turističke organizacije Srbije što su me naterali da pobegnem u prirodu na kratko i ljudima iz Vile Raj na divnom gostoprimstvu.

A šarmantnoj Banji hvala što ume da uvuče mir pod kožu i što te tera da hodaš po zelenilu (btw kazna za gaženje trave je 2.000 samo da znate).Banja6

I Debelom što nije puno hrkao, što je stojički trpeo moje pevanje ‘Samo tako, samo tako, to srce želi’, što se nije mnogo drao od sreće što je Zvezda dobila na derbiju i što je vežb’o jogu 🙂

Iskoristite i vi ove vremenski blage vikende, pa pravac neko divno mestašce kojih ima bezbroj u #MySerbia

Advertisements
Rajski vikend u Banji

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s