Slušajući Lukasa

Mrzim te!
Mrzim što nisam onakva kakva želim da budem.
I što sam malo više neozbiljna.
I što nisam ovo, a ni ono.
I još više što jesam ovo i ono.
I što me ovo-ono čini srećnom.
A ne bi trebalo.
I što me ono ne tangira, ama baš ič.
A red je da me malo tangira.
I što me brinu sitnice.
I što ne razumem život po pe-es-u.
Mrzim što me teraš da živim u trenutku.
I što mi petogodišnji plan ne znači ništa.
I što imam te glupe emocije.
Koje su realno glupe. I nikom nisu dobra donele.
Mrzim što mogu mnogo više.
A ne radim mnogo više.
Mrzim što znam da mogu više.
I što znam da me mrzi.
I što sam u isto vreme u dvadesetim i četdresetim.
I mrzim što volim što sam trinaestogodišnja devojčica koja skuplja simpatije k’o sličice i četrdesetdvogodišnja gospođa koja radi k’o na traci u državnoj službi.
I mrzim što nije psihijatar obavezan na svakih šest meseci.
I što je radni dan mnogo više od 8 sati.
I što sad nije leto.
I što ne pada sneg.
Mrzim što je Zvoganj onaj užasno prehipsterisani momak, a ne ono što sam očekivala da će biti.
I što ljudi glasaju za Staniju u Farmi.
I što su fejk.
I kad koristim tuđice, a imamo fala Bogu, toliko pametnih reči.
Mrzim što su ukinuli DM SAT na kablovskoj, a Happy i dalje ima nacionalnu frekvenciju.
I ljude koji n.e. z.a.k.l.a.p.a.j.u. o politici
I sebične
I malograđane
Mrzim razgovor pro forme.
I reč netvrking.
I mrzim te što mrzim mnogo toga.
A realno stvarno nema potrebe.
Jer nikog više ništa ne interesuje. Pa ni mržnja.
Tako da te molim da mi dozvoliš da u 2016. zaboravim na stvari koje me nerviraju.
Jer se živci neće sami obnoviti
:razgovor sa tim malim crnim vragom što je u mene ušao:

Advertisements
Slušajući Lukasa

Nensi Temišvar edišn

Na spisku zemalja u kojima sam boravila, od juče mogu da upišem i – Rumuniju.
Mama je izrazila želju da poseti Temišvar, pa smo odlučile da prevalimo tih sitnih 170km i provedemo dan u ovom simpatičnom gradiću.

image

Imale smo sreću, pa smo ubole dan kad praznuju Svetog Nikolu. Naime, Rumuni su pravoslavci, ali su prešli na Gregorijanski kalendar, pa slave ranije. I ceo praznični momenat im počinje već od prvog decembra kad slave Dan državnosti ili ujedinjenja ili oslobođenja.

image

Na centralnim gradskim trgovima je prava fešta. Najviše prodaju džidža-bidže – štapiće sa vunicama, bobicama, pšenicom… što pretpostavljam da ima neko simbolično značenje poput venčića i zvončića kod nas na Lazarevu subotu. Onda, tu je brdo štandova (onih drvenih kućica k’o kod nas u Knezu pred praznike) gde prodaju kuvano baš baš jako vino, onda one mađarske uvijene slatkiše tzv. kürtőskalács (ne mogu da izgovorim, pa Bog), pa magnetiće, neke silne šubare diskutabilne modne estetike, pa tradicionalne suvenire i svaštajošnešto.

image

Rumunska valuta (iako su u EU) je lej. To su neke šarene plastične parice koje dobijate u menjačnicama po fiksnom kursu od 4,44 leja za jedan evro.

Arhitektura je prava vojvođanska, sa uplivima nekih drugih stilova kao npr. jedna specifična art deko zgrada, onda jedva malo otomanskih elemenata i dosta fasada koje je Čaušesku na ovaj ili onaj način dotakao. Inače, Temišvar je konkurisao za titulu ‘evropske prestonice kulture’ tamo neke dve’iljadedvadeset i neke, pa je dobio kintu za utezanje, pa je raskopan više nego Jadranska magistrala u jeku sezone.image

Gradski prevoz im je p r e s l a d a k. Tramvaji, autobusi i trolejbusi su svi u tonu, ljubičanstveno bežkasti. Izgledaju onako malo spljošteno i buckasto kao iz crtaća, bukvalno sam oduševljena.

Ide neko brdo dece po gradu sa natpisima ‘free hugs’, tako da me izgrliše Rumuni samo tako. Srbijo, jealous much? 🙂

image

Julijus Mol iliti Pakao Na Zemlji. Znači, četiri TC Ušća spojena sa ne baš pametnim prolazima i hodnicima. Što se tiče cena, to je otprilike to, ne znam što se diže fama kad nema baš neke velike razlike. Ona razlika koju sam ja videla je postojanje Starbucks-a i trećeg sprata sa bukvalno pedeset različitih restorana brze hrane a.k.a. raja za izjelice. Između tajlandske, kineske haos hrane, grčko-turskih girosa (ok, i to je haos hrana), nekih rumunskih menzi, sušija, nudli, Subway-a (ništa spec btw), KFC-a (nema Meka?!), milion vrsta pasti i pica, krofni, sladoleda, stoji i naš srpski roštilj sa sve faširanim, bečkim i karađorđevim šniclama. Ispred šoping centra je cela Koka-Kolina postavka novogodišnjeg PR-a sa sve kamionom, Deda Mrazom i još svačim nečim. Deca ciče i vrište, a ni odrasli nisu baš daleko.

image

U Temišvaru postoje tri Srpske pravoslavne crkve iako je sve manje Srba u tom regionu (oko 20ak hiljada). Razlika u unutrašnjosti crkava je što postoje ona mesta za klečanje, što kod nas nije slučaj. I centralno mesto u gradu je ta katedrala (isto pravoslavna i ne mogaše da mi objasne kako sad katedrala a pravoslavna, al’ dobro) za koju su dobili odobrenje da menjaju strane sveta koje odgovaraju ulazu i oltaru kod pravoslavaca jer ne odgovara trgu preko puta, pa po tome vuku na islam. I imaju okićenu jelku unutra. A Rumuni, jbg.

image

TEMIŠVAR IMA STOPU NEZAPOSLENOSTI OD ČITAVIH 4%. Pustiću malo da obradite ovu informaciju.

Dakle, standard im je relativno nizak, prosek plata između 300-400 evra, ali ako dobiju otkaz u 12:00, do 17:00 su već našli novi posao. I tih 4% dajem glavu da rade, samo na crno. Horor!

Rumunke u ovom gradu baš vode računa o cipelama. Ono, baš puno. Sve cipele su im uglačane, cakum-pakum i deluju nove. Nemam pojma zašto mi je to zapalo za oko, ali eto.

Muški Rumuni… pa recimo i najblaže rečeno, slepo prate modne trendove bez obzira na građu i konstituciju. Cirkus Kolorado. Moglo bi se reći da čak pospešuju onu našu osnovnu predrasudu o njima. Hehe.

imageI na kraju, granični prelaz. Znači, bez njega bi se putovalo ni cela dva sata, a sa njim četiri, pet kako kad. Bukvalno sam poludela, kao da izlazim i ulazim u neku ozbiljnu zemlju, a ne u sačuvaj-i-sakloni Rumuniju. Tuga da te uhvati.

Sve u svemu, Temišvar je kul grad, treba ga videti. Temišvarci dosta polažu u kulturu (obavezno izdvajanje 15% iz budžeta ?!) i duh ljudi je vrlo specifičan i vedar. S druge strane, Rumuna ima 19 miliona što je malo više miliona Rumuna nego što bi svet trebalo da poseduje, pa u skladu sa tim, valja ih videti, upoznati, naučiti neke cake sa gorivom i šibicarenjem.

Šalu na stranu, stvarno je sve super. Temišvar sigurno treba da posetite. A ne treba vam mnogo vremena, a ni para za to. I vratićete se sa lepim uspomenama, novim informacijama i sa bar pet novih fora za Rumune.

Nensi Temišvar edišn