Vole deca festivale – Lovefest i Guča 2015.

15h četvrtak – nalazim se sa saputnicima, a to su Debeli i dve devojke koje su me našle preko Blablacar.rs i krećemo putem Vrnjačke Banje. Autoput do Mladenovca, pa na Topolu, pa na Kragujevac. U Topoli neko odozgo izruči lavor vode na nas. Posle smo hteli da mremo od žege, al nas ‘Ladi dadi kuliranje na plaži’ iz zvučnika vratilo u život. Dalje put za Kraljevo, pa posle Vitanovice skretanje na put za Trstenik, pa Banja. Ovi putevi koji nisu magistralni su sasvim zadovoljavajući, nema gužve i lepša je priroda. Voziš bre ko čovek. A ne ko manijak u pikapu na Ibarskoj ili Turčin iz Švabije na autoputu.

LG08Prelazimo prugu, hipsteri sa druge strane izašli iz nekih kola. Nama trešti Đani ‘Sam sam dok te ljubi drugi neko’. Bradonje neodobravajuće odmahuju glavom.

U Banji ludilo. Brda ljudi, gužva haos. Svakog petog znamo. Dolazimo do štanda gde se preuzimaju narukvice. Redurda na delu gde su vip i pres propusnice. Na kupovini samo nekolicina ljudi.

Organizatori užurbani, umorni, ali nasmejani. Posetioci najrazličitiji ljudi na kugli zemaljskoj. Šeširići, tetovaže, frizure, sumanute boje kose, pirsinzi, rančevi, beskonačnost onih platnenih patikica što smo nosili za fizičko u školama. I ona odurnost od plastičnih, gumenih, rategljivih za oko vrata stvari, edition 1994. I indercut. Razume se.

LG09

Rano je još pa odlazimo za Kraljevo gde smo bili smešteni. Šetalište, kafići i urbanost Keja kod Ibra me oduševljavaju. Inače je grad kao takav izuzetno lep, konstatujem sa blagim iznenađenjem.

Oko 23h odlazimo u Banju, opet. Nađemo ti mi, bogznakako, parking, izlazimo iz kola kad ono trešti ‘Na stolu ostavi mi cvet’. Lukas. Ne kapiram. Objašnjavaju mi da on ima nastup negde u gradu. Tokom trajanja Lovefesta? Paaa ok, šta ja znam…

LG10Kako se krećemo na gore sve je više ‘raspoloženih’ ljudi. Sad je već ogromna gužva na štandovima za ulaznice. Ulični prodavci se načičkali okolo, prodaju pivo, žestinu i energetska pića. Cene skroz korektne. I prodaju na tone onih malih posudica za mehuriće od sapunice. Ne znam šta bih vam rekla za to.

Krenemo da uđemo u sam prostor festivala, al se vratimo jer je gomila ljudi u stanju baš baš promenjene svesti. Reko’, bolje mi da popijemo još koju napolju, pa ćemo se valjda lakše izboriti.

LG01Ulazimo konačno unutra. Mravinjak. Tri bine, kod jedne neko jezerce sa labudovima koji se jadni zabili u ćošak, valjda im glasno. Nema prašine. Zadovoljna sam. Odlazimo na main stage što bi reko’ naš prost narod jer je tamo najbolje zezanje. Leti dron odozgo, skackaju festivalisti u ritmu prodornog zvuka koji pušta ovaj sa bine. Lajtšou je veri mač kul, nerviram se što ne uspevam da slikam vatru koja izlazi s vremena na vreme iz konstrukcije bine. Momci su skoro svi poskidali majice, odrvratnost level milijardu kad te neko pipne onom znojavom kožom što smrdi na eksere. Svi piju Voda Vodu. Jbg ne treba im alkohol. Ovi na štandovima sa pićem imaju posećenost ko u lokalnom dragstoru u 11 izjutra nekim radnim danom. Ne mogu da se po’vatam sa onim tokenima, nikako mi nije jasno što bre lepo ne uzeše model Beer festa. Al ajde. LG02Skakućem i ja, lepo je, nije da nije, masa ljudi, svi srećni, ne ulazim u to zbog (od) čega. Stvarno velelepno izgleda i izgleda sveCki, a naše i strašno je kul što imamo jedan takav festival. U jednom trenutku htedoh do toaleta, jelte, jer sam totalno altruistički skoro sama pravila posao ovim ljudima što prodaju pivce, al ne lezi vraže. Ceo red ToiToi-a je bio u strava-u-ulici-brestova stanju da sam morala da ipak pokušam negde napolju. E sad, ne možeš da izađeš, pa da se vratiš, pa sam ja tako cupkala još malo, a već je i bilo kasno, pa smo rešili da se pozdravimo sa ‘širimo ljubav’ ekipom i da zapalimo.

Napravili žurku u kolima u povratku nazad, neka Ceca, pa Bombe devedesetih bili u pitanju, pa na počinak u Kraljevo.

Sutradan pokupili prnje i opet u Banju. Došli tviteraši, pa da se ispozdravljamo kako dolikuje. Popodne krenuli na put Kraljevo – Čačak – Milanovac. Gledali malo u zeleno, pa rano legli jer je sledovao još jedan ludilo dan.

IMG_20150808_130136U subotu ujutru smo se sa prvim zracima Sunca probudili i mi. Dobro, ne baš sa prvim, al sa nekim malo posle tih prvih. Pintle pokupili, naturili naočare i šajkaču i pravac autobuska u Milanovcu. ‘Vataj prvi bus do Čačka, pa tamo ‘vataj goru verziju Krstić prevoza do Guče. Stižemo ti mi oko podneva u žurku koja tradicionalno traje pet do sedam dana bez prestanka. Pakao na Zemlji, upekla zvezda, vrve ljudi, opet goli do pojasa, nose zastave, šajkače, perike, limenke ‘ladnog piva i gurmanske pljeke sa svim prilozima. Malo mi izgleda manje ljudi nego protekle godine, al ajde, tek je rano. Stani na jednom mestu, popij pivo, pa na drugom, pa snimi ludake kako se kupaju u reci, pa obiđi ove gore na obronku brda što kampuju da l su živi, pa popij još neko pivo i đuskaj kad god čuješ Vrtlog.

LG11

Dođe tu polako i vreme ručku, ne mogu više da gledam one silne prasiće na ražnju, pa ti odemo mi u Broćića avliju, inače jedan od najbolje opremljenih restorana u celom mestu. Tamo pij ladno pivo i slušaj minimum tri trubačka orkestra kako se nadglašavaju. Svadbarski kupus je absolute must have za letnju sezonu Guča 2015. I za sve pre nje. I za sve posle nje. Za vjek i vjekov.

LG04Ta količina kupusa koja se sprema u zemljanim posudama, a oko kojih je vatra, garantuje savršenstvo. Ustvari šta god se pravi u velikim količinama zna da bude bolje nego ono drugo. Tipa sarma za slavu. Ili vojnički pasulj (to ne znam da potvrdim, al mi rekli ljudi). Posle tih par piva i ono malo rakije što smo ujutru uzeli da isperemo oči, kupus dođe kao melem. Mas’an, prepun krtine i uz proju. Di ćeš lepše?

Krenemo malo da prošetamo, sad već došlo mnogo novih ljudi, vitlaju barjacima, idu cik cak, slikaju se sa zmijama što im 500 dindži naplaćuje lik sa majicom ‘Radimo na crno, trošimo na belo’, sa Đodom iz ‘Selo gori, a baba se češlja’, što im Đoda naplaćuje 100 kinti i piju. Normalno. Inače, Đoda je razradio posao, prošle godine ga videsmo na karnevalu u Vrnjakoj banji, a sad u Guči. Možda ga vidite na Birfači ovih dana hehe. LG05Debeli posle uz’o da se slika sa nekim političarima što idu sa obezbeđenjem, pa zaseli sa nekim klincima iz Australije što nikad nisu bili ovde jer su se rodili posle preselenja roditelja, al im to ne smeta da budu prepaljeni nacionalisti, pa završili kod Jelenovog štanda u centru, gde se inače i svake godine sve završava. Tamo je već ludilo na vrhuncu, sedi nas dvadesetoro zajedno, puštaju Rastu Kavasaki, pa Belu ciganku (normalno), pa igraj na ulici, pa teraj neko dete sa saksofonom (?!) da svira, pa stavljaj klovnovske perike, menjaj se naočarima, penji se na krkače i briši kući. U neko (ne)doba krenemo ti mi putem Milanovca opet, ja se zaledila, neće niko da vozi, svi puni.
Privalimo se tu nekako ljudima koji su zvali taksi, on nas bacio do Čačka, a tamo je već bilo lakše za do Milanovca.

Ustali smo  u 11. Jeli. Seli malo da odmorimo. Ustali u 18.

LG07Beskonačno HVALA:
– Bivšem kolegi Ivanu iz Clubbing.rs zbog koga sam prvi put posetila Lovefest i odlično se provela
– Advokatu za autorska prava i uz to velikom caru od čoveka koji se bavi promovisanjem Guča festivala na mrežama, Draganu, koji nas je sproveo i ugostio onako svetski, al na šumadinski način
– Cimeru od Debelog iz studentskih mitrovačkih dana – Žikici, koji nam je ustupio gajbu sa najlepšim pogledom na Kraljevo
– Saši što mi je poslao najkulju sliku Lovefestovog fiće i moje malenkosti
– Našem komšiji radovcu što nam je sredio prevoz od Banje do Kraljeva u sred noći
– Mojoj babi jer je na vreme sagradila vikendicu kod Milanovca, pa mogu da odmaram svake godine pre i posle Guče (i da parkiram kola na sigurnom mestu)
– I Debelom jer je uvek idealno društvo. A i zna kad treba od kuće da ponese dobru šljivu.

Vole deca festivale – Lovefest i Guča 2015.

Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd!

‘Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.’

S1Svi ste čuli ovih dana za inicijativu ‘Plan B za Studio B’. Svi ste manje-više upoznati sa ciljevima i problemima. Svi ste slegli ramenima i pomislili kako imamo i većih problema.

‘Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.’

Beograđani su doktori svega. Intelektualci, boemi i umetnici života. Majstori hedonizma vatrenih očiju. Oratori prve klase. Šahisti, gurmani, poznavaoci svega živog.

Kao takvi, često postaju inertni. Prizemne stvari ne dolaze do njihovog nivoa. Često političare, ali sebe stavljaju iznad toga. Učaureni u odbrambeni mehanizam. Čika Duško bi rekao da imaju ‘pamet koja mnogo zna, a malo može’.

‘Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kada su vas posrali.’

S2Svi smo negodovali kad su posekli ono staro drveće. Ne daj Bože da je moguće izmestiti Tašmajdan, Hram ili Marakanu. Zamislite da nam renoviraju Kalemegdan?! Da oblože Znak Pitanja metalom i staklom. Da ispeglaju kaldrmu u Skadarliji. Da jednom za svagda sklone ono ruglo od Muzeja Savremene Umetnosti.

Ali obeležja grada nisu samo fizički objekti. Jedni zajedno sa drugima prave divnu pozornicu za sve one epohalne stvari koje se dešavaju svakodnevno i koje tek treba da se dese kod tezge na Kaleniću, u vrelo letnje popodne na Adi, čekajući u redu za pljeskavicu u Požeškoj, preko kafa na Dorćolu, u ranim jutarnjim satima u skrivenim uglovima Gardoša, na klupi u Topčiderskoj šumi, na pogledu s Bežanijske Kose.

Studio B je simbol. Kao Stari Bokal ili ono ‘brate’ u rečenici. I oni kao takvi, nepromenjeni, jednostavno moraju da postoje. Da bismo mi postojali.

‘Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više.’

Za život Studija B je potrebno da svako ko može, izdvoji malo novca. Nemojte da plaćamo na ćupriji.

Gotovo!

(Slike preuzete sa Facebook stranice Plan B za Studio B)

Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd!

Kako se Nensi provela na nastupu Mimi MercedeZ

‘Priđi, dimi s nama ako nisi nafurana
Ako jesi, isto priđi i sa lošeg tripa siđi’

Za Mimi Mercedez sam saznala relativno skoro, pre par meseci. Ali sam svih tih meseci slušala te njene tri pesme do iznemoglosti, jedna bila ringtone, kad zvoni u autobusu malo duže putnici se zblanu, mora siđem na sledećoj. Normalno, nikom živom oko mene se ne dopada, ne mogu da veruju, kako može da mi se sviđa, potpuno sam poremećena i tako.

M01I zainatim se ja da idem na nastup i da idem pa Bog. Debeli, normalno, mora sa mnom jer niko neće. Ja prepaljena, specijalno za tu priliku išla da kupim naočare što Ceca i Mira nose u spotu ‘ne računaj na mene’. Imala od pre neki sačuvajisakloni maskirno-tigrasti kačket, ceo fazon. Cirkus Kolorado. Došli tamo, Debeli naručuje sok. Konobarica NEVERUE. Ništa, ja pivo, sok ispada da je pokvaren, bacamo ga pored i počinju ljudi lagano da se skupljaju. Ljudi onako. Malo duvali verovatno, ali ništa dalje. Debeli pizdi što su svi izdrogirani, ja vičem da nisu nego petak bleja ovo ono i stvarno ništa strašno.

Dragstor kao mesto je stvarno žasu, neke pločice, neki izgled sanitetsko-eksperimentalne prostorije korišćene u svrhu vršenja opita na ratnim zarobljenicima pod dirigentskim stetoskopom Jozefa Mengelea lično. Dakle, ne mnogo drugačiji od drugih prestoničkih mesta.

M02Počinju ovi momci malo da repuju, publika sa njima od reči do reči. Rez. Kreće Sekina ‘Baš svi, nek’ čuju svi kako se veseli na Balkanu’. Trans. Odneo vrag šalu, sad me kupiše za vjek i vjekov. Opet Gudri. Dečko umetničkog naziva Gudroslav, pa Gudri mu dođe kao nadimak. Hehe. Gudri. Super je on, mali onako, ljut, ima taj momenat prenošenja svoje energije na ove s druge strane. Sve vreme su na bini svi koji nastupaju plus devojke iz spotova, njihove drugarice, plus ortaci koji se ludo zabavljaju. Kao u onim crnačkim filmovima kad ekipa ima svog repera, pa taj reper nastupa u nekim andergraund klubovima, pa pozove sve njih da bleje s njim dok pravi haos s mikrofonom. Ma znate, gledali ste ih brda.

E onda, kreće Mimi sa ‘Prvo napunim pluća, drugo pravac druga kuća, treće još sreće za pluća, eto što sam vruća’. Haaaaaaaaaos. Devojke đuskaju oko nje, publika vrišti, mis’im se MegaSun treba da joj sponzoriše svaki nastup. Onda se vratimo na momke. Prilazi mi jedna njihova drugarica, lepa ko anđeo, traži cigaru, ali ‘ne za mene, to je za Gudrija’ u jednom dahu kroz smeh. Inače, ona je 97. godište, slovima hiljadudevetstodevedesetsedmo. Bogte. Mulja mi se po glavi Deni Glover sa ‘I’m too old for this shit’, al u tom momentu kreće ‘Bratstvo sestrinstvo’ i kao, koga briga. Opet ludilo, žurka, zezanje.

M03Sretnem tu neke ljude koje znam, njih blam, ja srećna ko malo dete ne kapiram, šta ima da te bude blam, esam te videla na Lukasovom koncertu, pa na Filharmoniji, al kao različiti su ljudi. Onda ‘ako mi se neko kurči ja ga pitam šta, ako mi se neko mršti ja ga pitam šta, ako gleda preko šta, misli da je neko šta, biće upucan ko Beko, bam bam, bam bam’. Beskonačno mi je zabavno. Jeste da su sad svi oni sa Konjarnika, al ja tačno vidim likove sa NBG-a dok Mimi direktivno ponavlja publici ‘ako ne znaš da se kurčiš, ti nauči da se kurčiš’.

Onda opet rez. Mimi nešto kaže Maji, svojoj ortakinji koja đuska s njima gore, ova odlazi negde i sa ostalim ženama vraća se u drečavim kupaćim kostimima. Ide sad tu neka pesma, dok ove treskaju, nemam pojma ni šta su pevali, al bilo extra. Onda je išao svemirski hit ‘Šta pokreće svet pokreće i moje dupe’ koji je, verujem, najopasnija pesma u poslednjih par godina, pa nešto gde spominju Milana Stankovića (to mi je baš onako top, al ne mogu da nađem na jućubu), pa svaštanešto još. I onda je bio kraj. Publika je bila oduševljena. Oni na sceni su bili oduševljeni. Ja – oduševljena je mala reč.

M04Šta god da sam čitala na netu o ovoj grupaciji, svi su se mahom trudili da na nekom fenomenološko-filozofskom nivou objasne njihovu popularnost i čini mi se na neki način racionalno opravdaju sebe zbog čega im se sve ovo sviđa. A ‘sviđanje’ je vrlo subjektivna pojava koja nema tolikog uporišta u razumu koliko u emocijama. A racionalizovanje emocija je vrlo jalov posao. Prenaglašenost reči, izgleda i tema daje Mimi&ekipi to na osnovu čega ih ljudi osuđuju. Al ta prenaglašenost se ogleda i u operi samo sa druge strane. Bilo kako bilo, mene jako asocira na moj kraj, ljude s kojima sam odrastala i celo to ‘loženje’ i beskonačno mi je zabavno. A koji je to stil u repu, da li se feminizam kalemi na stihove, kako se beznadežnost posttranzicionog društva ogleda u melanholiji za starim vremenima o kojima oni pričaju, vrednosno-moralni okvir i sve ostalo čemu kritičari teže, ostaviću njima. Jer me uveseljava paljenje na priču. Ne na visokointelektualne rasprave o njoj.

Kako se Nensi provela na nastupu Mimi MercedeZ

Debeli

Debeli01Debeli jede sladoled. Ali ne voli onaj pojedinačni, već isključivo porodični.

On gleda SOS kanal. Ili Eurosport. Ili Arenu. Navija i nervira se.

Debeli voli McDonalds. Naručuje Big Mac obrok, čizburger i vestern sos. Tada je jako srećan.

Debeli trenira svaki dan. Trči i igra fudbal. A onda se gleda ispred ogledala.

On pije sokove i pivo. Na vodu se mršti.

Nosi šarene majice i šarene šorceve. Što luđe naočare.Debeli02

Čupav je i mrvav. Ali pedantan s druge strane.

Debeli se iznervira za sekundu. I još brže smiri.

Ima energije za pet života. Mora da legne čim jede.

Debeli je uprkos svim suprotnim nastojanjima ipak otišao sa mnom na nastup Mimi Mercedes. Jer me čuva.

On mi kupuje grejpfrut ujutru.

Debeli03Vrlo jasno zna koga voli, a koga ne i vrlo jasno to da do znanja.

Voli da putuje i da gleda akcione filmove.

Voli da bude opasan. A nije. Ili bar ne u toj meri.

Debeli puni sutra trideset i dve, a opet ima duhovno tek sedamnaest.

Debeli je dobar i nije uopšte (toliko) debeo.

I sa njim sve može. Do kraja sveta i nazad…

OBAVEZNO POGLEDATI – VIDEO – Debeli i ja

Debeli

Trešnja

Potrudi se da upoznaš ljude posmatrajući ih i slušajući. Ljudi će ti otkriti mnogo više o sebi samo ako uspeš to da primetiš.

t4Ne budi egocentričan. Ne budi strog prema sebi. Ne budi bojažljiv. Ne ponašaj se bahato. Ne budi egocentričan. Ne budi egocentričan. Ne budi egocentričan.

Stvaraj. Nešto. Bilo šta.

Trudi se da budeš neposredan i bogobojažljiv. Ma kako se zvao tvoj Bog ili da li uopšte veruješ u njega.

Čitaj sa papirnih hartija.

t3Sedi na travu. Izuj se i stani na golu zemlju. Odmori u hladu kestena. Ubaci stopala u potok. Smaži sveže ubranu trešnju. Trešnja je bitna. Ako je nema na tvom putu, promeni put!

Isključi televizor i svetlo pre nego što zaspiš. Otvori prozor da uđe svež noćni vazduh. Duboko udahni i razmisli. Udubi se u sebe. Nauči razloge zašto reaguješ na ovaj ili onaj način. Prihvati se.

Slušaj muziku. Onu pravu. Barem malo. Barem jednu pesmu dnevno. Odreaguj na nju. Dopusti da ti probudi zatrpanu emociju. Zapevaj ili zaplači.

t2Voli. Voli svoj početak dana. Voli plavičasto nebo koje te prati u stopu. Voli dekicu koji te propusti prvog na nekim vratima. Voli svoj grad. Voli svakog dana nekog ko to zaslužuje. Voli i ove koji ne zaslužuju. Šta ćeš, ako voliš – voliš, nema tu vaganja. I voli sebe.

Radi na tome da ti prve bore budu smejalice, a ne mrštalice. Radi na nečemu što te ispunjava. Radi sa nekim kome je pomoć potrebna. Radi da stvoriš bolji svet. Radi da stvoriš bolji život. Radi!

t5Smej se. Dečijim pitanjima. Neprijatnim situacijama. Dobrim šalama. Poletnom životu u rano leto. Sa nekim i sam sebi. Al’ nikad u sebi.

I zastani. Brzina ne postoji. Samo propuštene prilike koje nisi stigao da vidiš. Napuni pluća letnjim vazduhom i proživi ovaj dan. Jer život je danas. I život si ti.

I život ti daje trešnje. Na tebi je da napraviš slatko.

(Slike preuzete sa sajtova: www.davidhuntergardencenters.comwww.smithbites.comwww.marksdailyapple.com i receptizasvakog.com)

Trešnja

Letovanje kad mu (kalendarsko) vreme nije

s3Već nakon Sajma turizma počelo je da se priča o letovanjima u predsezoni za vrlo malo novca. Jedno veče smo bacile pogled na sajt grupovina.rs. Te večeri smo rezervisali Stavros za neverovatnih 59 eura.

Put ka tamo je bio odličan. Prvi smo bili na svim granicama, pa skoro da i nismo čekali. Situacija u Makedoniji je, kako nam je vodič rekao, sasvim u redu već 48h, tako da ćemo tuda da prođemo. Polazak u kasno popodne iz Beograda, dolazak ujutru u smeštaj. + Put kroz Makedoniju ima dobrih strana, gorivo i cigarete su znatno jeftiniji.

s4Smeštaj je bio u vili Lotos, petnaestak metara od mora. Nemoguće dobro.

Temperatura blaga, ali ipak letnja. Od deset dana, samo je jedan i po bio meteorološki gledano loš.

More je toplo. Stvarno ne znam kad je uspelo da se zagreje.

Peščana plaža duž celog poteza – Vrasna, Asprovalta, Stavros, iznosi više od 8 kilometara i odgovara svima. Roditelji sa decom mogu uživati jer je dobar deo mora kod obale plitak. Stariji treba da znaju da je Stavros – grčka vazdušna banja, gde njihovi državljani često provode vreme kako bi otklonili ili ublažili respiratorne tegobe. Mladima je, pak, na raspolaganju pregršt barova na plaži, kafića i restorana. U predsezoni nije gužva. Nekome to odgovara, nekome ne.

s8

Cene korektne. Nešto više nešto manje. Hrana u prodavnicama raznovrsna, povoljna i odlična. O Lidlu da ne govorim. Kokteli su nešto jačih cena, ali dobro. Mohito tu i tamo, može da se izdrži.

Ne propustite svakojake đakonije sa fetom. Grilovani tvrdi sir je nešto specijalno. Mythos i Fix kao predstavnici grčkih pivskih napitaka odgovaraju ceni. Uporedila bih prvi sa Lavom, a drugi sa Nikšićkim, ali je sve to vrlo individualno.

Giros ne bih komentarisala, jer ga ne jedem, ali svi koji vole haos hranu tog tipa su oduševljeni.

s5I senf. Grci imaju neki trip sa senfom koji stavljaju i na picu i u giros i kao prilog svemu. Jorgos, gazda restorana, mi je kroz smeh objasnio da je to zbog ‘no reason’. Taj isti Jorgos drži porodični restoran i apartmane i vrlo dobro mu ide posao, ali želi da bude i konobar i majstor i pomoćnik kuvarice koja je njegova majka. Sestre takođe rade isto. Grčka verzija Badija Cake Boss-a. Lep život. Vredan i umeren.

Ćipuro je grčki aperitiv veoma sličan našoj lozi. Nije loše kad se sa ledom razblaži. Lek za kašalj, popularno nazvan ouzo, pretežno se pije sa sokom od pomorandže (portokal). Morski plodovi su predmet busanja u grudi i vrhunski specijalitet (ja opet ne jedem, pa ne znam).

s10Onaj naš šumadijski momenat kad se polako jede i pije dugo vremena, prepoznala sam i kod njih. Hedonisti i gurmani. Neposredni ljudi sa polovičnim znanjem engleskog jezika i apsolutnim razumevanjem srpskog.

Nezvanično pravilo u Grčkoj je da pripadnice lepšeg pola dobiju alergiju na Sunce i more, a muškarci se ubodu na ježa. Od nas tri, dve je dobilo blagu alergiju. Za onog ježa ne znamo.

I da, i Grci su kao i mi doktori za tenis. Apsolutno su ubeđeni da znaju kako da se meč privede kraju na najbolji mogući način. Upoznati su sa Đokovićevim dobrim i lošim stranama, a uz to su i stručnjaci za lob udarac i psihički momenat kod igrača.

s6I svaka pesma im je od Saše Kovačevića.

I ne umeju da izgovore Š i Ž, ali vrlo dobro znaju da kažu ‘bre’ i ‘čačkalica’ koja je za njih internacionalna reč.

I svaka porudžbina nesa mora da sadrži i reč ‘frape’ kako bi oni spremili ono što mi očekujemo.

I snevesele se kad im spomenemo Makedoniju, a koju zovu isključivo Skoplje.

I ne plaćaju se ležaljke!

A more… O tome već sve znate…

Letovanje kad mu (kalendarsko) vreme nije

Toliko

Na prvi pogled se ništa pozitivno ne dešava. Hronika je prva na listama, skandali sa milionima klikova, ružne reči, devijantnost. Svi snuždeni i zgureni. Mračni. I sivi uprkos svemu.

A napolju je toliko lepo.

Toliko događanja u slavu života. Toliko malih štandova sa inspirativnim proizvodima inspirativnih ljudi. Toliko muzike. Violina u Knezu, harmonika u Podzemnom. Toliko basa iz zvučnika klubova. I trube.

Toliko je dece koja u bojama leta sa igračkama ili bez njih trčkaraju i smeju se. Toliko je penzionera na Kalemegdanu i u parkovima koji strogo, ali živahnim očima prate protivničke poteze nad šahovskom tablom. Toliko maslačaka. I nijansi zelene na pijacama. I nijansi neba. I nijansi karmina gradskih šmizli.

Toliko(Slika preuzeta sa www.photosjunction.com)

Toliko je poziva na učenje. Toliko motivišućih ljudi spremnih da prenesu svoje znanje. Toliko kontakata. Toliko mogućnosti. Toliko interneta. Toliko slučajnih prilika.

Toliko prelepe prirode. Toliko je labudova na Zemunskom i kučića svih veličina i vrsta na Savskom keju. Toliko je zvezda noću uz toliko mladih ruku isprepletanih prstiju i toliko drvenih klupica. Toliko je semenki i piva. Toliko je ukradenih pogleda. Toliko prvih poljubaca.

Toliko je lepo videti svoje. I upoznati tuđe. Toliko je lepo putovati. Otići na Avalu, Palić ili Belu Crkvu. Toliko je kamenčića i prašnjavih puteva. Toliko znakova, toliko zaobilaznica. I polja. I drveća. I novog mladog voća. I vrabaca.

Toliko je mnogo svega. I sve je na dohvat ruke.

Toliko